- Šume Japana, koje pokrivaju 67% njegove teritorije, suočavaju se s ekološkom krizom zbog zapostavljanja upravljanja, što dovodi u pitanje bezbednost vode i biodiverzitet.
- Poljoprivredne politike nakon rata dovele su do široke sadnje brzorastućih sugi i hinoki drveća, koje se sada neodržava zbog ekonomskih promena, uzrokujući ekološke probleme.
- Projekt „Forest Connect“ u Okutami, kojem je na čelu Nomura Real Estate, promoviše održivo upravljanje šumama i obnovu biodiverziteta.
- Nomura, urbanistički razvojni preduzetnik, ulaže u šumarstvo kako bi podržao lance snabdevanja drvetom, usklađujući se s potražnjom za domaćim drvetom koja je porasla zbog pandemije.
- Inicijativa podstiče lokalne ekonomije poboljšanjem tržišne vrednosti ruralnih oblasti i nudi model za druge regione koji se suočavaju s sličnim šumarskim izazovima.
- Efikasno upravljanje šumama je ključ ekonomskog i ekološkog održivog razvoja, pomažući u prevenciji katastrofa i podržavajući urbane potrebe.
Japan, često slavljen zbog svojih očaravajućih šuma koje pokrivaju 67% njegove teritorije, suočava se s neočekivanim paradoksom. Dok su ti zeleni prostori cenjeni zbog svoje prirodne lepote, oni su takođe postali žarišta proizvodnje polena, izazivajući sezonske nelagode među milionima. Međutim, pravi problem koji leži iza polena je kriza lošeg upravljanja i zapostavljanja koja preti mnogo više od kijanja—risikuje bezbednost vode i ekološku stabilnost.
Poljoprivredne politike nakon rata podsticale su široku sadnju brzorastućih sugi (cedar) i hinoki (cipres) drveća, što je rezultiralo veštačkim šumama koje sada pokrivaju skoro 40% šumskih površina Japana. Nekada korisne, ove veštačke plantaže sada su neodržavane, prevelike i nepristupačne zbog mešavine ekonomskih i društvenih faktora. Kako je jeftinija uvozna roba preplavila tržišta, domaće šumarstvo je opalo, ostavljajući velike površine zemlje bez održavanja.
Takvo zapostavljanje pretvara šume u legla katastrofa. Bez aktivnog upravljanja, šume gube sposobnost da zadrže vlagu, njihovo podslasje propada i biodiverzitet opada. Sa oslabljenim korenovim sistemima i zemljištem sklonom eroziji, rizik od klizišta se povećava, preteći zajednicama i degradirajući Japanske važne vodne rezerve.
U slikovitom gradu Okutama, u Tokiju, gde šume dominiraju 94% pejzaža, odvijaju se transformativni pristupi. Pod okriljem Nomura Real Estate Holdings, projekt „Forest Connect“ osmišljava novi put u ekološkoj zaštiti. Udružujući se s lokalnom vlašću, cilj im je obnoviti zdravlje šuma putem održivog i cikličnog sistema upravljanja šumama. Starije drveće se orezuje i zamenjuje novim, prioritizujući prirodne sposobnosti šume da zadrži vodu uz istovremeno podsticanje biodiverziteta.
Ali zašto se kompanije—tradicionalno fokusirane na urbani razvoj—okreću šumarstvu? Za Nomuru, veza je jasna. Građevinarstvo se oslanja na drvo, a zdrave šume pružaju ekonomske i ekološke koristi urbanim područjima. Prihvatajući ovu sinergiju, Nomura ulaže ne samo u očuvanje, već i u produktivnu upotrebu šumskih resursa, povezujući tlo s gradskim pejzažima.
Ova inicijativa savršeno se uklapa u „Wood Shock“ izazvan pandemijom, što je revitalizovalo interes za materijalima iz domaćih izvora zbog rasta cena uvoza. Kako globalni lanci snabdevanja slabe, japansko drvo stoji na ivici renesanse, osnaženo inicijativama poput “Forest Connect” koje pružaju održiv model lanca snabdevanja.
Istražujući izvan jednostavne zaštite, ovaj projekt takođe obogaćuje lokalne ekonomije. Korišćenjem lokalnih resursa kao što su polja wasabija, Nomura poboljšava tržišnu vrednost ruralnih oblasti, nudeći šablon za nacionalnu primenu. Male akcije poput ovih stvaraju neophodan dijalog između prirode i napretka—jedan u kojem upravljanje šumama podržava urbane potrebe bez ugrožavanja prirodne celine.
U širem kontekstu, ovo svesno ponovo povezivanje s prirodom predstavlja izvodljiv model za druge regione gde slični šumarski izazovi opstaju. Prilagođavajući lokalne prakse međunarodnim ciljevima održivosti (NbS), ovaj pristup postaje primer suočavanja ne samo sa izazovima Japana, već i sa onima u svetu.
Na kraju, očuvanje šuma nije samo vežba filantropije; to je principijelna investicija u našu kolektivnu budućnost. Dok se ove zelene prostranstva ponovo uče da opstanu sama, obećavaju da nas štite od poplava, jačaju naše ekonomije i podsećaju nas na vitalnu ulogu koju ovi ekosistemi igraju—ne samo kao nacionalno blago, već kao neprocenjivi saveznik u našoj borbi za opstanak.
Krizu upravljanja šumama u Japanu: Da li bi obnova mogla ponuditi put ka prosperitetu?
Razumevanje dileme upravljanja šumama u Japanu
Lush šume Japana, koje čine otprilike 67% njegovog pejzaža, nalaze se u nestabilnom stanju. Dok se ove šume cene zbog svoje prirodne lepote, predstavljaju veći problem lošeg upravljanja koji preti kako ekološkoj stabilnosti, tako i bezbednosti vode. Poljoprivredne politike nakon rata koje su promovisale brzu sadnju sugi (cedar) i hinoki (cipres) drveća dovele su do šumskih površina koje trenutno pokrivaju skoro 40% šumskih oblasti Japana. Ove veštačke plantaže, premda su prvobitno bile korisne, postale su guste i neodržavane zbog ekonomskih ograničenja i promena u društvenim uslovima.
Razotkrivanje posledica zapostavljanja
Zapostavljene šume predstavljaju više rizika:
– Gubitak biodiverziteta: Nedostatak pravilnog upravljanja dovodi do smanjenja podslaja i smanjenja biodiverziteta.
– Rizik od klizišta: Oslabljeni korenovi i erozija zemljišta povećavaju verovatnoću klizišta, ugrožavajući obližnje zajednice.
– Pretnje bezbednosti vode: Šume koje nisu aktivno upravljane ne mogu efikasno zadržati vlagu, što dovodi u pitanje kritične vodne resurse Japana.
Transformativna rešenja: Inicijativa Forest Connect
U odgovoru na ove izazove, projekti poput „Forest Connect“ u Okutami, Tokiju, na čelu s Nomura Real Estate Holdings, pioniri su inovativnih rešenja za upravljanje šumama. Nomura, prvenstveno korporacija za urbanistički razvoj, prepoznaje simbiotski odnos između urbanih potreba i zdravih šuma. Inicijativa se fokusira na:
– Održivo ciklično upravljanje: Starije drveće se orezuje i zamenjuje novim rastom kako bi se poboljšala prirodna sposobnost zadržavanja vode.
– Podrška biodiverzitetu: Projekt jača biodiverzitet negovanjem zdravog podslaja.
– Ekonomska revitalizacija: Razvijanjem ruralnih resursa, kao što su polja wasabija, ova inicijativa poboljšava lokalne ekonomije.
Zašto se kompanije za urbani razvoj ulažu u šumarstvo
Za kompanije sa fokusom na urbani razvoj poput Nomure, motivacija za ulaganje u šumarstvo leži u međusobnoj povezanosti prirodnih resursa i urbane infrastrukture. Zdravlje šuma direktno utiče na dostupnost građevinskog materijala, među ostalim resursima. Dakle, angažman Nomure nije samo altruizam; to je priznavanje uloge šuma u podršci urbanom životu.
Prilike i pretnje: Uticaj Wood Shock-a
Nedavni „Wood Shock“— izraz koji opisuje porast potražnje i cena drva usled poremećenih globalnih lanaca snabdevanja— podstakao je interesovanje za domaću industriju drva u Japanu. Ovo je otvorilo vrata projektima poput „Forest Connect“ da uspostave održiv model snabdevanja drvetom, potencijalno dovodeći do:
– Uticaja na tržište: Domaći materijali postaju privlačniji kako cene uvoza rastu.
– Modeli upravljanja šumama: Mogu poslužiti kao potencijalni plan za slične inicijative širom sveta.
Zaključno, evo šta može biti učinjeno:
1. Uključivanje lokalnih zajednica: Saradnja između korporacija, lokalnih vlada i zajednica može podstaći održivo upravljanje šumama.
2. Promocija obrazovanja i svesti: Povećanje javnog razumevanja zašto je upravljanje šumama važno osigurava dugoročan uspeh.
3. Proširenje inicijativa na nacionalnom nivou: Širenje uspešnih projekata poput „Forest Connect“ moglo bi obnoviti šume širom Japana.
Za više rešenja o tome kako vaša regija može implementirati efikasne prakse upravljanja šumama, posetite Vlada Japana.
Na kraju, dok druge regije razmatraju svoj pristup upravljanju šumama, razvijena strategija Japana može poslužiti kao dragocen okvir. Balansirajući ekonomski razvoj s ekološkim upravljanjem, možemo osigurati da naši cenjeni prirodni pejzaži nastave da koriste društvu generacijama koje dolaze.